Završena Sinoda Zrenjaninske Biskupije – Zrenjaninska Biskupija

Završena Sinoda Zrenjaninske Biskupije

egyhazmegyeizsinat_vasarnap8

Sinoda Zrenjaninske Biskupije završena je 30. maja svečanom svetom misom u katedrali. Svečanu misu je predstavio biskup dr. Ladislav Nemet SVD sa članovima Međunarodne biskupske konferencije sv. Ćirila i Metoda;nadbiskupom i primasem Mađarske kardinalom Erdő Péter i članovima Mađarske katoličke biskupske konferencije, odnosno njihovim predstavnicima;i s biskupima susednih biskupija.

Svečanosti su prisustvovali brojni gosti iz zemlje i inostranstva, predstavnici crkvenih i svetovnih organizacija.

Generalni vikar, mons. Pastyik Róbert je na misi predstavio početak i tok sinodskog perioda, kao i značaj sinodskih dana:

U prosincu 2017. g. biskup Ladislav Nemet SVD objavio je početak priprave za prvu sinodu naše biskupije. Od tog datuma pa sve do 2021. g. biskupija se spremala za sinodske dane, koje smo održali u prošli petak i subotu. Radne grupe su pripremile 10 dokumenata;one su bili temelj sinodskog zasjedanja. Svi vjernici su imali priliku u našim župama sudjelovati u diskusijama o tim radnim dokumentima. Sve župe su sudjelovale u ovom procesu. Više nego 800 grupnih odgovora smo dobili na ova dokumenta. Na temelju ovih odgovora spremili smo instrumentumlaboris ove sinode. Posle rasprave, koja je nekada bila i vrlo žustra, ali vođena u duhu zajedništva i ljubavi, izradili smo konačni tekst sinode. Plod sinodskih dana, ono što smo zajedno sastavili, u ime svih nas, koji smo sudjelovali u ovom procesu, predaoje mons. Laslo Đuriš, biskupski vikar za sinodu – zajedno s predsjednicima radnih grupa, našem biskupu.

Iako je sinoda završena, posao nam tek predstoji – istakao je u homiliji biskup.
Homiliju objavljujemo u celosti:

Isus svoje učenike šalje u Galileju, one koje je odabrao da tri godine budu s njime, da uče uz njega, da preko njega poznaju Oca, Boga našega. Isti ti učenici bili su svedoci Isusovog stradanja i smrti, ali i njegovog slavnog uskrsnuća. Ipak, susret sa Isusom, o kojem govori današnje evanđelje, poseban je, jer je mesto susreta opet tamo gde je sve započelo, u Galileji, u poganskoj provinciji iz koje ne dolazi ništa dobro, ili iz koje se nije moglo očekivati neko dobro, niti neki prorok. I tu, na gori Isus susreće jedanaestoricu. U biblijskom jeziku, gora uvek znači Božju blizinu, privilegovano mesto gde slabi čovek može da oseti Božju blizinu; setimo se Ilije proroka, ili gore na kojoj se Bog objavljuje Mojsiju i daje mu deset zapovesti, ili kada se na gori Isus preobražava dok uplašeni učenici od straha mogu samo da kažu: Dobro nam je ovde. Ali kakvo dobro može doći iz Banata? Koliko nas je to već osećalo ili slično pomislilo.

Dobro nam je ovde! Sa ovim sloganom, ovim motom, od decembra 2017. godine i mi smo krenuli na put sa Isusom, sa Ocem i Duhom Svetim. Prešli smo dug put, ali smo istrajali. Možda je bilo razočaranja, ali i apostoli su se bili razočarali u Isusa zato što im nije dovoljno jasno govorio da nije došao da uspostavi izraelsko kraljevstvo. No, i pored, i sa razočaranjima, išli smo napred. Nikada toliko ljudi u Zrenjaninskoj biskupiji nije učestvovalo u organizovanom pastoralnom radu kao u ovom sinodskom procesu. Dakle, koje dobro dolazi iz Banata?

Mnogo ih je želelo prisustvovati i svaki glas bio je važan. Želeli smo da čujemo jedni druge, mišljenja, snove, strahove drugih. Zajedno smo želeli da se molimo za sadašnjost i budućnost naše Biskupije. Prema papi Franji, Sinoda biskupije, put sinode, sveto je vreme Božjeg naroda, kada svako može da učestvuje u životu žive Crkve.

Možda je to bio naporan posao, ali danas smo ovde kao učenici iz današnjeg evanđelja, jer nas je Isus pozvao ovde, a ne na goru, jer je ova naša katedrala na samo 83 metra nadmorske visine. Isus nas je pozvao delovanjem svoga Duha Svetog da se zahvalimo Ocu na ovom sinodskom procesu. To je ono što dolazi iz Banata!

Kada je Isus pozvao jedanaestoricu na goru, nije samo želeo da ih vidi, većim je i zapovedio: „Pođite dakle i učinite mojim učenicima sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Duha Svetoga i učeći ih čuvati sve što sam vam zapovedio!“.

Isusova poslednja zapovest dala je nesigurnim, sumnjičavim učenicima novu svrhu njihovom životu. Pođite!

Rekao sam ranije da smo se molili za našu sadašnjost i budućnost. Našu prošlost i svoju ličnu prošlost stavili smo u Božje ruke. I priznajmo, imali smo mnogo toga da predamo!

Neprestano jadikujemo da nas je malo, stalno gledamo nazad, osvrćemo se da vidimo kako je bilo ranije, koliko toga se stalno ruši pred našim očima, koliko je nekada bilo bolje.

Ako ne izađemo iz ovog stalnog citiranja prošlosti, izgubićemo se u samosažaljenju, plaču i depresiji, kao što je to pokazala pastoralnasociološka studija koja nas je sve stavila pred ogledalo. Kršćanstvo ostaje samo moda tamo gde tvrdoglavo vezujemo sebe za prošlost, gde je očuvanje zgrada najvažnije, dok u međuvremenu zaboravljamo šta znači biti katolik i živeti kao kršćanin.

Zbog toga je bila važna Sinoda biskupije. I na kraju ove sinode, evo Isusovog poslanja: Pođite!

Isus je započeo misionarski rad sa malom zajednicom, apostolima. U više prispodoba govorio je o malim stvarima: o malim zajednicama, malom stadu, o soli, gorušicinom zrnu, o kvascu. Bio je svestan a svestan je i danas da nisu potrebni brojčano mnogi, već ljudi koji su posvećeni. Ljudi koji prožimaju sve, čitavu Biskupiju, čitav Banat. Ljudi koji odražavaju svetlost Kristovu i žive na način koji razgonitamu.

Primili smo poslanje, na kraju ove sinode, da idemo i naveštamo uskrslog Krista, da pokažemo svetu šta smo naučili od Isusa! Naš rad se nastavlja.

Pođimo dakle i naveštajmo evanđelje, pokažimo Božju ljubav i milosrđe svetu i čoveku u njemu. Amen.

Tokom svete mise čula se i himna Sinode koju je specijalno za ovu priliku komponovao i izveo Csiszér László. Himna u dvojezičnom izvođenju biće uskoro postavljena i na sajt biskupije.

Foto: Deák Róbert