Uskrs 2016

Uskrs – jedna reč, a toliko značenja! Ako pitamo neko dete, sigurno će nam odgovoriti rečima: to je onaj dan, kada nam zeka donosi darove, dobivamo šarena jaja i poklone. Malo starije dete će svakako odbaciti ideju uskrsnog zeca, ali će ostati kod darova i šarenih jaja, jer je to deo Uskrsa.

Ako pitamo neku majku ili domaćicu, sigurno je da će u njenom odgovoru biti više govora o kuvanju i spremanju: za Uskrs treba da se operu prozori, zavese, da se napravi veliko spremanje. Isto tako, važno je pozvati familiju, barem na svečani ručak, za koji treba spremiti specijalitete, kako to tradicija nalaže.

Muškarci će možda više da govore o kuvanoj šunki i sarmi, ili drugim dobrim jelima, koja će biti na stolu.

A mi, katolici, što mi kažemo kada čujemo reč Uskrs?

Naravno da i mi, katolici, govorimo o hrani, jelu i o piću, ali bismo ostali jako površni, ako ne bismo spomenuli centralnu istinu ovog slavlja: Uskrs je za nas proslava života, proslava pobede Isusa nad grehom i smrću, njegovo slavno napuštanje groba jedanput zauvek.

Slavimo uskrsnuće Isusa ove godine u jednoj sasvim novoj situaciji. Ova situacija je ispunjena nesigurnošću: toliko toga se događa u svetu da je teško da se predvidi šta nas u skoroj budućnosti očekuje. Broj ratova raste, raste i prodaja oružja, raste broj izbeglica. A kod nas raste siromaštvo i jedna od najgorih pojava ovih godina: svaki dan gledamo leđa onih, koji nas napuštaju zbog siromaštva i nesigurnosti. Odlaze da nađu bolju budućnost u drugim sredinama.

Nije lako da se govori o radosti uskrsnuća u ovakvoj situaciji. Ali pomislimo na one kršćane, koji već godinama ili decenijama žive i slave Uskrs u izbegličkim logorima, skrovištima, u životnoj opasnosti, pod bombama. I nezavisno od toga, oni slave Uskrs i pevaju Haleluju na dan uskrsnuća.

Ako nam ide loše, pomislimo na njih. Upitajmo se: odakle njima snaga i nada da slave Usrks i u takvim prilikama. Kako uspevaju da izdrže sve te opasnosti?

Vera u uskrsnuće Isusa Krista je izvor njihove snage u nevoljama. I nama je ona temeljno iskustvo i potpora u svagdašnjim poteškoćama. Kao što je Isus išao s učenicima za Emaus, tako nas on – uskrsli Gospodin – i danas prati na našim životnim putevima. Srca učenika iz Emausa su gorela vatrom, kada su prepoznali uskrslog Gospodina. Ako i mi, kao što su oni, slušamo reč Božju, hranimo se njegovim telom, naše oči će se otvoriti, prepoznaćemo Njega u našem životu, srce će se rasplamsati ognjem radosti i sigurnosti. Dobićemo novu snagu, i nezavisno od mraka, koji nas puno puta okružuje, videćemo novo svetlo i imati hrabrost da izađemo iz naših kuća. Kao učenici iz Emausa, odmah ćemo krenuti i mi da svima damo na znanje: