Božićna poruka – 2015
Čini mi se da se polako opraštamo od jedne neuobičajene godine. Na terenu Biskupije, naš život je karakterisala velika emigracija i postepeno osiromašenje, a glavne teme, koje su pratile svagdašnji život naše države su bili izbeglice i približavanje Evropskoj uniji.
Verski život Biskupije odvijao se u znaku Godine ljubavi, ali je važnu ulogu u ovoj godini imala i obitelj, porodica, tema ovogodišnje Sinode Biskupa u Rimu.
Emigracija, odlazak ljudi iz Banata i iz Srbije prema svim podacima ne opada, baš obratno: stalno raste. To se posebno vidi po našim selima, i tamo, gde su katolici u dijaspori. Odlazak čak i jedne familije nekada utiče itekako na život cele zajednice. Zašto neko odlazi i napušta rodnu grudu, to je pitanje u koje ja neću da se mešam, a i nemam pravo na to. Moj lični život, koji sam proveo u različitim državama uverio me je da većina ljudi na svetu živi u gorim i siromašnijim uslovima, nego mi ovde u Banatu. Ima i ovde života, pa čak i onda, ako se to ne da izmeriti ekonomskim računicama i brojevima. Familijarne veze, krug prijatelja, način života, koji mi ovde gajimo, ne može da nadoknadi nikakvi novostečeni bogatiji život. Josip i Marija su se sa malim Isusom vratili iz Egipta, iako je Galileja u ono vreme bila mnogo siromašnija, nego Egipat, zemlja Faraona.
Neprestani tok izbeglica nam jasno daje do znanja da ima ratova i međunarodnih sukoba na našoj planeti, koji ne mogu u ovom trenutku da se reše posredstvom diplomatije. Čini se da nema ni dobre volje da se ovi ratovi okončaju. Vraćajući se do moga pisma od 1. septembra ove godine, želim još jedanput da naglasim da je za nas, katolike i kršćana, svaki čovek ČOVEK, i onda, ako se radi o političkim ili ekonomskim izbeglicama, koji traže bolji i sigurniji život.
Nadam se da će Srbija brzo da napreduje na putu ka punom članstvu u Evropskoj Uniji. Otvaranje prva dva poglavlja od 35, koliko ih ima na tom putu, svakako je istorijski momenat za našu državu. Evropska Unija sigurno ne može da reši sve naše probleme, a nije ni čudesan lek na sve bolesti, ali je danas verovatno još uvek najjača zajednica država u Evropi, i kao takva sigurnosna garancija za razvoj našeg društva.
Božić je vreme ljubavi, praznik porodica, – barem tako to čujemo svaki dan. Sinoda Biskupa, koja je bila održana u oktobru u Rimu, naglasila je značaj porodice: zajednice jednog muškarca i jedne žene, za Crkvu i za čitavo društvo. Ona je izvor života i rasta za nas sve, kada se u njoj rodi novo ljudsko biće. Porodica je temeljna zajednica katoličke Crkve i svakog društva, garancija normalnog razvoja jednog naroda. Zbog toga možemo da kažemo da je i naša Crkva jedna velika porodica, gde se jedni prema drugima odnosimo s ljubavlju i pažnjom, gde se međusobno pomažemo i delimo trenutke radosti i žalosti. U našoj Crkvi treba da prihvatimo svakog s takvom ljubavlju, kako su primili nas naši roditelji, kad smo se pojavili u njihovom životu. Neka naše crkvene zajednice budu otvorene za sve ljude, a posebno za one, koji se susreću sa problemima bilo koje vrste u bračnom i porodičnom životu, posebno u slučajevima porodičnog nasilja, ili, posle jednog neuspelog braka, traže i nalaze novi život u jednoj novoj životnoj zajednici.
Sveta Obitelj: Marija, Josip i Isus, neka vas sve blagoslovi za vreme ovih blagdana. Neka se oni stavljaju za nas kod nebeskog Oca u ovoj jubilarnoj godini Milosrđa, kako bi ovo vreme, koje smo započeli 8. decembra bilo za sve nas godinom blagoslova i obilnih milosnih darova.
Srećan Božić i Novu Godinu želim svima Vama.
+ Ladislav SVD, Biskup Zrenjaninski
