USKRS 2019

husvet

Smejmo biti veliki! Posledica sinodskih procesa je kvalitativno i količinsko povećanje ljudskih odnosa. Sve više stupamo u kontakt sa drugima, i ovaj kontakt se produbljuje. Čitanje radnih dokumenata i razgovori o njihovim temama pokreće članove naše Biskupije, bili to sveštenici, redovnici, laici ili stanovnici dva internata. A teme idu u dubinu.

Radosni smo, jer nam pristižu pozitivni znakovi. Osećamo da rastemo, ako ne brojčano, ali u duhu. Naš odnos sa Bogom i sa ljudima se polako profinjuje.

Sinoda izaziva i  puno briga na svakom nivou. Jedna od ovih briga jeste ono što poluglasno prati pozitivne znakove: “Jeste, sinodski proces je dobar, lepo povezuje vernike, sveštenike, redovnike sa biskupom i obratno, ali kada završimo ovaj proces, kome ćemo pokazati rezultate, sa kime ćemo formirati i graditi svoju budućnost?“

Pitanje je pravedno. Iza njega stoji zabrinutost zbog emigracije, koja nema kraja, i koja se mnogo više vidi i oseća u dijasporama, mestima u našoj Biskupiji gde ima manje katolika, nego u mestima gde su katolici u većini. Kada čujem ova pitanja, onda se refleksno budi u meni jedno drugo pitanja: „kako se ponašao Isus, kada je video drastičan pad broja svojih učenika?“

Hteo bih spomenuti dva događaja iz Isusovog života, koji nam pomažu naslutiti Isusovu reakciju u prilikama, koja su slična današnjem iskustvu pada broja naših vernika.

U šestom poglavlju Evanđelja po Ivanu čitamo: (48, 51, 60, 66). „Ja sam kruh života.”; “Ja sam kruh živi koji je s neba sišao. Tko bude jeo od ovoga kruha, živjet će uvijeke. Kruh koji ću ja dati tijelo je moje – za život svijeta.”;” Mnogi od njegovih učenika čuvši to rekoše: “Tvrda je to besjeda! Tko je može slušati?”;” Otada mnogi učenici odstupiše, više nisu išli s njime. “

Ovo je bilo sigurno veliko iskušenje za Isusa, ali on nije odustao, išao je i naučavao one koji su ostali uz Njega. Broj učenika se smanjio, ali Isus nije odustao. Držao je tempo delovanja, nije smanjio „gas“ na pola, štoviše dodao je „gas“ i podelio je nove istine sa svojim učenicima, nije se povukao od rasprava sa farizejima i pismoznancima.

Isusov primer nam pokazuje šta trebamo činiti. Videvši smanjenje našeg stada, ne smemo se opustiti, i staviti plamen naše Biskupije na „pilot“.Ova situacija nas ne sme dovesti do toga da delujemo manje. Nipošto! Mi naveštamo Evanđelje istim žarom kao i pre, isto tako organizujemo programe kao i pre. Svaki član naše biskupije zaslužuje odanost, ljubav, pažnju, nežnost, kako to i papa Franja mnogo puta spominje. „Revolucija ljubavi“ što ga je papa Franja započeo, ne poznaje izgovore i lenjost.

Drugi  primer Isusove reakcije na smanjenje broja učenika vidimo u događajima Velikog Tjedna. Na Cvijetnici, kada slavimo Isusov ulazak u Jeruzalem, velika je masa slavila Isusa, hteli su ga postaviti za kralja. Tri dana kasnije su ga gotovo svi napustili. Kod Marka čitamo (14,43;45;46;50;) „Uto, dok je on još govorio, stiže Juda, jedan od dvanaestorice, i s njime svjetina s mačevima i toljagama, poslana od glavara svećeničkih, pismoznanaca i starješina. I kako dođe, odmah pristupi k njemu i reče: “Učitelju!” I poljubi ga. Oni podignu na nj ruke i uhvate ga.  I svi ga ostave i pobjegnu. “

Isus nije odustao ni tada. Bio je ustrajan, dovršio je svoje poslanje, umro je na križu i uskrsnuo.

Šta znači za nas ovaj momenat Isusovog života? Pre svega, da u svetlu Uskrsa trebamo gledati na sve poteškoće, muke i na svaki izazov koja nam se pojavljuju. Ima stvari koje ne možemo promeniti. Na nama je kako se odnosimo prema ovim situacijama. Postajemo li ogorčeni, ili ćemo biti ustrajni do uskrsnuća, sledeći Isusov primer?

Oni koji su otišli, otišli su! Neka ih prati i pomogne blagoslov Gospodnji. Niko ne odlazi bez razloga, ali se nadamo da su svoju odluku doneli promišljeno i odgovorno. Oni koji su ostali ovde, neka ostanu potpuno, ne skrštenih ruku. Ostanimo aktivni i delotvorni. Ostanimo u kontaktu, jer sam tako možemo da rastemo.

Znamo da Isusov život ne karakterišu samo razočarenja, nego vernost, ljubav i odanost Ocu Nebeskomu i ljudima. Najlepši rezultat i završni događaj ovog ponašanja jeste USKRSNUĆE!

Uskrsnuće obasjava svojom svetlošću sva razočarenja! Sve što je nejasno i što deluje uzaludno, uskrsnuće će staviti na svoje mesto. Uskrsnuće i danas  pozlaćuje i daje večni smisao svakom, naizgled uzaludnom naporu, radu, izgovorenim rečima, podeljenim mislima. I sada. Ovde u našem Banatu.

Dopustimo da uskrnuće obasja naš život, da nas dotakne tamo gde su nam rane najdublje. Uskrsli je sa nama i kada smo razočarani, te nas neprestano želi dovesti do spoznaje, da zadnju reč ne pripada smrti, nego u svim prilikama životu!

Radost uskrsnuća ne možemo izbrisati iz našeg života, kao kršćani ne možemo to zaboraviti. Treba da su nam oči i srce otvoreni, i da ga sa svim čulima  ponovno i ponovno vidimo svakoga dana.

Dopustimo, da hodeći Kristovim stopama, uskrsnuće postane deo našeg života.
Ovo želim svima vama dok svetkujemo ove Svete Dane! Isus je uskrsnuo, Alleluja!

mp3

USKRS 2019

Dr. Ladislav Nemet SVD
biskup zrenjaninski