Susret porodica u Vršcu
Na parohiji župne crkve Svetog Gerharda, 5. oktobra održan je susret porodica. Okupili smo se za naše prilike u priličnom broju sa željom da ovim susretom započnemo jedno novo poglavlje rasta u jedinstvu i zajedništvu na našoj župi. Zamisao našeg velečasnog, Alena Palantinuša je da ovaj susret bude duhovna obnova za sve okupljene vernike, s akcentom na porodicu kao prvu školu vere.
Gost sveštenik, Aleksandar Kovačević iz Beograda, župnik župe Krista Kralja i generalni vikar nadbiskupije, izlagao je na temu “Isus i porodica“. Velečasni Kovačević je govorio da je porodica prva “ škola vere“, a roditelji moraju biti prvi veroučitelji svojoj deci. Da su roditelji, deca i Bog sveto trojstvo. Da roditelji moraju prvi sklapati ruke na molitvu, oni ih moraju naučiti voditi u crkvu. Deca moraju videti da se roditelji mole, da se ispovedaju i pričešćuju i moraju znati da oni žive po Božijim zapovedima, pa će onda i oni takav način života usvojiti. Važno je vrlo, kako za svakog pojedinca, tako i za porodicu da čitaju Reč Božiju i da im ona bude pravi životni putokaz. Dobili smo i pravi savet kako da rešimo konfliktnu situaciju-umesto da gunđamo, prigovaramo, raspravljamo se, trebamo se povući, uzeti Sveto Pismo i čitati himan ljubavi Svetog apostola Pavla. I sve teškoće i problemi će se s lakoćom rešiti. U svom predavanju velečasni Kovačević je poseban akcenat dao na to da su svi članovi crkvene zajednice jedna velika porodica. Da svaki hrišćanin treba svoju veru živeti najpre u porodici, svom domu , na poslu, u školi a mesto gde dobijamo snagu za svakodnevni život, naš pravi dom jeste župa.“ ŽUPA JE PROŠIRENA PORODICA SVIH VERNIKA, A ŽUPNIK JE GLAVA TE PORODICE“-rekao je velečasni Kovačević. Citirajući papu Franju, velečasni je rekao-„Poziv svakog hrišćanina je poslanje, a to znači biti pastir onima koji nisu još čuli za Isusa, ili se udaljuju od crkve i Boga. To se na prvom mestu čini svedočenjem, vlastitim životom, a onda i rečima i znajem, a za to je potrebna poduka koja se nalazi na župi. Župa je mesto našeg rasta u veri, tu živimo veru, dobijamo darove Božije, tu se družimo sa Isusom, zajedno se molimo, razmatramo o Bogu i oljudima, čistimo od greha, podižemo kada padamo, punimo se pravom hranom, tu postajemo jedno s Ocem, i Sinom i Duhom Svetim. Kao moto susreta, rečenica koju smo trebali primenjivati na susretu i koja treba da nam postane glavni putokaz za nadalji život u zajednici je Isusova misao “Ljubite jedni druge kao što sam ja ljubio vas“! Bračni par iz Mužlje, Cecilia i Laslo Sarvak podelio je sa nama svoje bračno iskustvo. Sve okupljene nas je dotakla njihova životna priča. Ceo njihov zajednički život, od prvih dana dopisivanja, do danas stao bi u jednu rečenicu-„Čudni su putevi Gospodnji”. Gospođa Cecilija nam je ispričala svoje životno iskustvo i sve nas dotakla. Čistog srca, otvorena, ona je zbog ljubavi i iz ljubavi promenila sav svoj život iz korena. Od negdašnje tinejdžerke bez vere, bez Boga danas je divna majka, divna i uzorna supruga, požrtvovana vaspitačica koja voli svoj poziv, veroučiteljica koja sprema predškolce za veronauk, hraniteljka, animator, aktivni član skauta… Žena puna ljubavi za sve i otvorena za sve a pre svega za Boga. Na pitanje kako izlaze na kraj sa nesuglasicama u braku, gospodin Laslo je odgovorio da su se davno dogovorili da će u tim kriznim momentima uvek pokušavati da menjaju sebe. Dakle, uvek polaze od sebe i menjaju sebe a ne onog drugog. Partnera ljube svom snagom, onakvog kako ga je Bog stvorio i prihvataju sve mane i vrline… Ono što se dalo zaključiti iz njihovog svedočanstva je da savršenstvo nije u izvršavanju velikih stvari nego u tačnom ispunjavanju volje Božije. Da svako od nas mora ići putem koji je Bog izabrao u svojoj ljubavi. Da ako sve radimo po volji Božijoj postajemo sposobni da primamo veće milosti. I da uvek u životu mora nam biti pred očima da je Bog prisutan. Da je Bog ljubav, i da nas ljubi neizmerno.
Popodne smo nastavili druženjem. I dok su neki bili zauzeti pripremanjem užine za sve okupljene, većina prisutnih je bila okupljena na radionici. Ideja je bila da svaka porodica izradi, tj. ukrasi teglu –svećnjak, i svako će drugog novembra na dušni dan doneti u crkvu gde ćemo upaliti sveću i svećnjake prineti oltaru, te ćemo zajedno moliti za naše mile koji su u Nebu.
Za decu i najmlađe bila je organizovana igraonica. Ovaj deo susreta vodili su Ana i Lenard Šebešćan, kasnije im se pridružila Angela Tot, oni su aktivni saradnici župe. Mladi su njihov susret započeli molitvom I meditacijom, Marija, Isusova i naša majka, koju je pripremila Ana. Pored igre i zabave, deca su naučila da pevaju i pesmu „PRIMI O BOŽE KRUH I VINO“. Deca su ponela kućama i jednu molitvu, te su dobili zadatak od animatora da je nauče i mole na narednom času veronauke.
Susret smo završili Svetom Misom. I kako je i velečasni s oduševljenjem rekao, svi smo bili prepuni milosti kada smo videli trostruko više vernika u crkvi, sa decom koja su ispunila prvi red, mladi su pevali u toku prikazanja… Uzajamna ljubav, duh zajedništva ispunili su tog dana parohiju i te večeri našu crkvu i zaista se osetilo da smo zapoved „Ljubite jedni druge kao što sam ja ljubio vas“ živeli tog dana.
Svaka duhovna obnova je vreme posvećeno razmišljanju o Gospodinu i nama u zajedništvu sa njim. Svi smo se složili da je sve bilo lepo osmišljeno i da je potrebno češće da imano ovakve susrete.
