Pismo svećenstvu i vernicima Zrenjaninske biskupije

12119191_784742885004356_6362758549860313699_n

Globalna epidemija korone, koja već mesecima zaokuplja svet, skrenula nam je pažnju ne samo na brojne negativne posledice, već i na važnost brige i vođenja računa o sopstvenom zdravlju.

Nažalost, tu veliku istinu sam i sâm morao otkriti još pre početka epidemije. Bila je to bolna spoznaja. Prošle jeseni osećao sam da nešto nije u redu sa mojim zdravljem. Obratio sam se lekaru i nadao se da ću se uz njegovu pomoć brzo vratiti svojim uobičajenim obavezama. Nažalost, desilo se nešto sasvim drugo. Kao što sada svi znaju, bolovanje od dva meseca, kako je bilo prvobitno planirano, produženo je na nekoliko meseci. Zdravstveno stanje mi se nije dovoljno poboljšalo. Konstantno sam se osećao umornim, ništa me nije zanimalo i fizički sam oslabio. Prema mišljenju lekara, jednostavno sam “izgoreo” i predložili su mi da promenim stil života, tempo rada i količinu posla.

Sveta Stolica je naravno bila informisana o mom višemesečnom procesu ozdravljenja i u martu je odlučila imenovati apostolskog upravitelja koji će voditi Zrenjaninsku biskupiju, i koji će u moje ime brinuti o svakodnevnim zadacima, dok sam i dalje ostao biskupom ordinarijem.

Tako je Mons. Martin Roos, umirovljeni Temišvarski biskup postao Apostolski administrator naše biskupije. Nažalost, zbog COVID epidemije, nije mogao obavljati planirane aktivnosti kako je predviđeno, ali uprkos tome, kad god je to bilo moguće, bio je prisutan i svojom prisutnošću bodrio je svećenike, redovnike i sve katolike u Banatu.

Za njegov požrtvovni rad dugujemo mu zahvalnost. Nastavimo moliti za njega, čak i ako ćemo od danas izostaviti spominjanje njegovog imena iz kanona Svete Mise, pošto je ovde, među nama, završio svoju službu koja se odnosila na korist Zrenjaninske biskupije.

Epidemija je odgodila i moj povratak kući. Iako sam se, po savetu svojih lekara, krajem marta želeo vratiti na pređašnje obaveze, Sveta Stolica je ipak smatrala da je bolje da se još odmorim, pa sam na temelju razgovora s odgovornima odredio 25. avgust za datum svog povratka.

Od tada sam opet kod kuće i nastavljam svoje obaveze biskupa ordinarija.

Želim se zahvaliti nebeskom Ocu, što se ovaj povratak mogao dogoditi. Svevišnji mi je tokom moje bolesti poslao puno dobrih ljudi koji su mi s punom predanošću pomogli na putu izlečenja. Također velika podrška u svemu bila je i svest da su se u našoj biskupiji, i ne samo ovde, mnogi molili za mene. Neka vas sve Bog nagradi zbog vašeg strpljenja i molitvi koje su mi pomogle da danas opet budem među vama.

U ovom bih se pismu sada hteo osvrnuti na dve stvari: na epidemiju i na našu sinodu.

Iskreno molim sve vas da se pridržavate državnih i crkvenih propisa kako bi se obuzdala epidemija! Nije tako velika žrtva pravilno nositi masku u crkvi. Ako je morate nositi tokom kupovine, u banci, u zatvorenom javnom prostoru, zašto bi to bila iznimka u crkvi? Nemojte to shvaćati olako i čekati da se nama draga osoba zarazi i ne dao Bog životno ugrozi. Radije se pridržavajmo propisa.

Naš sinodski proces bio je malo “zastao” zbog moje bolesti i epidemije. Želja mi je da sada taj proces ponovno ubrzamo. Hajde da pokušamo, dok je još lepo vreme i dok situacija sa epidemijom to omogućuje, da u malim skupinama, u crkvama ili dvorištima, obnovimo razmatranje već poslatih dokumenata o korišćenju maternjeg jezika i radu medija u Zrenjaninskoj biskupiji. Animatori će u bliskoj budućnosti dobiti i nove materijale o kojima neće trebati raspravljati jer u suštini predstavljaju uputsva za budući rad. Sredinom oktobra poslat ćemo poslednji dokument Sinode o materijalnim dobrima i crkvenim strukturama. Zbog epidemije, poslednje sinodske dane odgađam za period 28.-30. maj 2021. godine.

Molimo i pazimo jedni na druge!
Svima vama upućujem svoj pastirski blagoslov!

Dr. Ladislav Nemet SVD