Sveti Josip je jedna od najtajanstvenijih ličnosti Svetoga Pisma – Zrenjaninska Biskupija

Sveti Josip je jedna od najtajanstvenijih ličnosti Svetoga Pisma

sztjozsefbecskerek27

Na blagdan svetog Josipa, hranitelja Isusa Krista, u zrenjaninskoj katedrali je biskup dr Ladislav Nemet SVD služio svetu misu uz sasluženje vel. Elias Ohoiledwarin SVD. Za ovu priliku ispred oltara je postavljen kip Svetog Josipa. Na području Zrenjaninske Biskupije, u katedrali i u mnogim župama, višegodišnja je tradicija da 10. marta počinje Devetnica svetom Josipu.

Biskup je u svojoj homiliji – koju u celosti objavljujemo – govorio o životu svetog Josipa. Istovremeno skrenuo je pažnju prisutnih na značaj porodice i na zdravu porodicu, jer je upravo papa Franja 27. decembra 2020. godine, na dan Svete Porodice proglasio 2021. godinu za godinu porodice, a koja je započela 19. marta, na petu godišnjicu objavljivanja apostolske pobudnice Amoris laetitia.

Na kraju svete mise vjernici i biskup su zajedno izgovorili molitvu sinode u nadi da će krajem maja moći da se održi završnica biskupijske sinode, a zatim je biskup čestitao imendan Josipa – Józsefa.

Homilija biskupa dr Ladislava Nemeta SVD:

Dragi u Kristu,

Sveti Josip je jedna od najtajanstvenijih ličnosti Svetoga Pisma. Ako znamo da ga je Bog Otac izabrao za zaručnika Marije, majke jedinorođenoga sina Božjeg, očekivali bismo više informacija o njemu. Jer živimo u jednom svetu, gde se sve svodi na to, ko je tvoj otac, tvoj sin, šta su oni postigli, pa da i mi imamo korist od toga.

Bog je naš drugačije postupio kod svoga jedinorođenoga sina. Izabrao mu je poočima, o kojem imamo malo podataka iz Biblije, ali ono malo nam daje mogućnost da se približimo ovoj svetoj osobi.

U vreme kad su Josip i Marija živeli, bilo je normalno, kao deo kulture, da su se mladi udavali i ženili vrlo mladi (prema našem shvatanju danas). Marija je mogla imati oko 15 godina, a Josip možda 17-18. Kao dete, ja sam ga uvek imao pred očima kao starca: sa sedom bradom i oronulog, zbog teškog rada. Možda je tako i izgledao u trenutku smrti, za koju verujemo da ga je zatekla u prisustvu Marije i Isusa.

Da je bio mlađi i agilan vidimo u njegovom aktivnom životu: ide iz Nazareta u Betlehem, iz Betlehema beži sa porodicom u Egipat. Nekoliko godina je živio tamo kao izbeglica, a znamo kako i danas žive izbeglice, ima ih dosta i u našoj državi: u nesigurnosti, izloženi različitim problemima, korupciji onih, koji zarađuju na njima, u psovkama onih, koji ne vole izbeglice i strance.

Iz Egipta se vratio u Nazaret, opet jedno putovanje, novi početak života. Opet sa porodicom.

Ono, što najviše znamo o Josipu, vezano je za njegovu veru: išao je stopama Abrahama, oca naše vere. To smo čuli u današnjem drugom čitanju.

Josip je verom prihvatio reči anđela Gabrijela i uzeo k sebi Mariju, svoju verenicu, koja je bila trudna, u blagoslovljenom stanju. A nije on bio otac deteta.

Verom je bio ispunjen i onda, kada se brinuo za svoje dete i svoju zaručnicu.

Svoju veru predao je i svom sinu, Isusu, jer su zajedno išli svake godine u Jeruzalem, u Hram da odaju poklon jedinom, svemogućem Bogu.

Kako je tekao svagdanji život Josipa sa Marijom i Isusom, to ne znamo. Ali verujemo da je to bilo lepo, da bi Josip na kraju lepo završio i svoj zemaljski život.

I ovo nas vodi u današnju situaciju: strašno puno ljudi umire u poslednje vreme. Svetska pandemija od korona virusa nas je iznenadila i zaskočila.

Žrtve pandemije umiru danas većinom totalno sami, ne zbog toga, što bih ih svi napustili, nego zato što su takvi propisi da niko ne sme – osim bolničkog osoblja – biti pored bolesnika.

Pre nekolikogodina umro je kardinal Carlo Maria Martini, umirovljeni nadbiskup Milana. Kada su lječnici htjeli priključiti na njega još neku mašinu, rekao je jednostavno: nemojte, i nemojte plakati, pa na kraju krajeva idem kod mog nebeskog Oca, koji čeka na mene. I umro je nekoliko minuta kasnije.

Sveta Mala Terezija je pak na posmrtnom krevetu imala strašne napade sumnje i mraka, ali je uspjela to prevazići i umrijeti u miru.

Zašto to govorim? Zato što je sveti Josip zaštitnik umirućih. Jer, kao što sam već rekao, verujemo da su Isus i Marija bili pored njega u trenutku smrti. Zamislite, koja milost.

Zbog ovoga slobodno možemo kazati: bilo kako umiremo, sami, ili u prisustvu drugih, Isus i Marija su s nama, kao kod sv. Josipa.

Zato danas, kada slavimo sv. Josipa, molimo se za sretnu i dobru smrt, i tražimo zagovor svetog Josipa da u onom trenutku i mi mognemo, kao on, osjetiti blizinu Isusa Krista i njezine majke Djevice Marije.